Fakt jest taki, że nauka w internacie w Stanach Zjednoczonych to duża inwestycja. Jednak właśnie na to należy patrzeć jak na inwestycję – amerykański system edukacji oferuje możliwości, które trudno znaleźć w polskim szkolnictwie.
Prema podacima Independent School Council, organizacije koja okuplja privatne internate, prošle godine broj poljskih učenika u Ujedinjenom Kraljevstvu, zemlji s najviše takvih škola, porastao je za 37%. Povećanje od 37% izuzetno je veliko, u drugim zemljama svijeta broj učenika ostaje na sličnoj razini kao prethodne godine, ponekad neznatno pada ili raste za 0,5-1%, a u Poljskoj taj rast od 37% zaista je značajan – naglašava Barbara Salamon, i dodaje: Kad sam započela svoju karijeru, gotovo svi učenici koji su odlazili iz Poljske bili su srednjoškolci, nakon drugog razreda, dakle odlazili su na posljednje dvije godine školovanja. Zapravo, to je dovoljno da se stekne britanska A-level diploma ili međunarodna matura. Međutim, otkako u Poljskoj više nema gimnazije, otprilike 40% učenika odlazi već nakon osmog razreda na četverogodišnje školovanje. Vrijedi napomenuti da je oko 20% mojih štićenika još mlađe – najmlađi koji odlaze sa mnom imaju 11 godina, svake godine ih je nekoliko takvih, a u švicarskim školama već ima i sedmogodišnjaka iz Poljske, ali tu se radi o obiteljima koje već imaju višegeneracijsku tradiciju takvog obrazovanja.
Drugie dziecko, inne potrzeby
Roditelji mi često dolaze zahvaljujući takozvanoj usmenoj preporuci – netko od poznanika preporučio im je određenu, inozemnu školu. No, tu zapravo počinje moj posao – to što je neka škola dobra za jedno dijete, ne znači da će odgovarati i drugome. Uostalom, ne postoji savršena škola. Obično svoje susrete započinjem konzultacijom s roditeljem – dogovaramo plan rada, razgovaramo o tome ima li uopće smisla takav odlazak za njihovu obitelj. Kada već uspostavimo suradnju, provodimo dijagnostiku učenika. Dijete rješava testove, ovisno o dobi i razini znanja stranog jezika. To su različiti testovi – jezični, testovi sklonosti učenika. Ja također uvijek osobno obavim razgovor sa svakim učenikom i na temelju informacija koje imamo pripremamo prijedloge pet ili šest škola koje odgovaraju profilu tog učenika i očekivanjima roditelja. Obično biramo dvije ili tri škole na koje šaljemo prijavu –priča edukacijska savjetnica Barbara Salamon, te dodaje: Ne postoje dvije iste škole, čak i ako su slične, jer da, većina internata u Europi su škole s britanskim programom, dakle A-levels na razini srednje škole ili s međunarodnom maturom IB. I tu obično počinjem s tom razlikom, koji je to program. Rjeđe se u Europi nalaze škole s američkim sustavom, ali zato su u Sjedinjenim Američkim Državama uglavnom takve ili nude spomenutu međunarodnu maturu IB. Programi se toliko razlikuju da, ako je za određenog učenika prikladan IB, onda A-level uopće nije i obrnuto.
Američke internatske škole uvijek traže kulturnu raznolikost među učenicima, a poljske obitelji tradicionalno odgajaju usredotočene, otvorene, motivirane i kreativne mlade ljude. Općenito, upravo te osobine u kombinaciji s duhom avanture potiču učenike na postizanje neočekivanih rezultata. Američke internatske škole nude zahtjevne, ali i vrlo raznolike i zanimljive akademske programe. Učenje kroz iskustvo, razmjene kultura u sklopu internatskog programa i cijenjenje individualne kreativnosti omogućuju učenicima da sami kreiraju svoj put. – opisuje predstavnik jedne od internatskih škola.
A interes za ovakvim načinom učenja stalno raste, što potwierđuju riječi predstavnika škole čiji se jedan od internata nalazi na Broadwayu u New Yorku, iznad trgovine Tiffanego: Kao IB World School, Léman Manhattan Preparatory School ima za cilj pripremiti učenike da postanu angažirani građani svijeta i samouvjereni lideri vođeni snažnim osjećajem svrhe. Misija škole odražava se u njezinoj raznolikoj međunarodnoj zajednici, koja ove godine okuplja učenike iz više od 70 zemalja. Ta raznolikost obogaćuje Lémanovo iskustvo, potičući okruženje u kojem učenici dijele različite poglede, jezike i kulture. Za nove studente, bilo iz Varšave ili iz Shenzhena, prijateljska atmosfera Léman i globalni način razmišljanja omogućuju im laku integraciju u živahnu školsku zajednicu. Poljska postaje sve atraktivnije tržište za škole poput Léman, jer rastuća srednja i viša klasa traži visokokvalitetno međunarodno obrazovanje. Mnoge poljske obitelji rado ulažu u američko obrazovanje poznato po akademskim standardima i holističkom pristupu – savršena priprema za djecu spremnu za uspjeh u globaliziranom svijetu.
Szkoły w USA kładą nacisk na różnorodność i indywidualne podejście
Kako ističe predstavnik škole Cardigan Planinska škola iz New Hampshirea – Diversifikacija međunarodnih upisa prioritet je rekrutacijskih ureda mnogih najboljih internata u Sjedinjenim Državama. Raznolika školska zajednica donosi koristi svim članovima – kako učenicima, tako i nastavnicima – povezujući ljude iz različitih kultura i sredina. Raznolika školska zajednica donosi koristi svim članovima – kako učenicima, tako i nastavnicima – povezujući ljude iz različitih kultura i sredina. Kako bi postigli taj cilj, odgovorni za rekrutaciju nastoje surađivati s renomiranim i iskusnim tvrtkama za obrazovno savjetovanje u zemljama u kojima postoji izražen interes potencijalnih obitelji za studiranjem u inozemstvu. Takvi razgovori predstavljaju priliku za obitelji da saznaju više o pojedinim školama i njihovim programima, ali i za predstavnika škole da razumije obrazovne ciljeve potencijalnih kandidata, kako bi se utvrdilo postoji li dobra podudarnost između učenika i institucije.
Motivacije za odabir upravo takvog načina obrazovanja za dijete su različite. Gospođa Barbara dijeli roditelje u tri kategorije – roditelji učenika koji su često vrlo nadareni, vrlo ambiciozni i žele da njihovo dijete studira na najboljim svjetskim sveučilištima, o Oxfordu, Cambridgeu, Ivy League u Sjedinjenim Američkim Državama. Drugu skupinu čine roditelji djece koja imaju mnogo izvannastavnih aktivnosti – na kampusima internatskih škola može se raditi gotovo sve. To su mala sela koja pomalo podsjećaju na sveučilišne kampuse u Sjedinjenim Državama. Naravno, svaka škola ima svoj profil i svoje prednosti, snažne sportove, razvijene umjetničke aktivnosti. I to pomaže logistički –primjećuje Barbara Salamon.
Naš sin ima samo 14 godina, więc wcześniej nie myśleliśmy o tym, że kiedy nasze dziecko skończy szkołę podstawową, będzie chodzić do szkoły za granicą. Myśleliśmy o trzeciej i czwartej klasie, czyli o ostatnich klasach szkoły średniej. Taki był nasz pomysł.
Sin wyjechał na próbę do Kanady na Summer School. Wrócił zachwycony, ale przez cały czas rozmawialiśmy o tym, że myślimy o trzeciej i czwartej klasie szkoły średniej. Skupialiśmy się na Kanadzie, jako sprawdzonym systemie, ale też bezpiecznym miejscu. Wszystko tak naprawdę zaczęło się od zeszłorocznych targów Boarding School Expo, które zorganizowała Excellence in Education Barbara Salamon. Poszliśmy tam tylko zobaczyć, co się dzieje, trochę posłuchać, bez żadnych konkretnych oczekiwań. Tam rozmawialiśmy z przedstawicielami różnych szkół. Ostatecznie zgodziliśmy się jednak na rozmowę z przedstawicielami szkół z USA.
Treća skupina su roditelji učenika s rješenjima iz psihološko-pedagoških savjetovališta. U Poljskoj imamo sve više takvih učenika, zapravo u cijelom svijetu, jer raste svijest i dijagnostika tih različitosti. A poljske škole nisu uvijek u mogućnosti pružiti odgovarajuću skrb tim učenicima, uglavnom zbog nedostatka kadra. S druge strane, škole s internatom imaju izvrstan kadar, puno asistenata, puno podrške za takve učenike i, pohađajući odgovarajuću školu, učenik može razviti svoje talente i ne biti toliko frustriran kao što često jest u poljskoj školi –naglašava edukacijska savjetnica.
Odlazak u školu u inozemstvo – razlog za zabrinutost?
Roditelji se najčešće boje gubitka veze s djetetom, a na drugom mjestu je briga za sigurnost, jer ipak mlada osoba, tinejdžer, boravit će u drugoj zemlji, stotinama ili tisućama kilometara od kuće – primjećuje Barbara Salamon, vlasnica Exellence in Education. Ti strahovi često nestaju već nakon nekoliko mjeseci boravka djeteta. Zašto? Zato što je ta veza malo drugačija nego prije odlaska, ali roditelji mi često već nakon nekoliko tjedana govore da razgovaraju s djetetom nekoliko puta tjedno telefonom i ti razgovori su puno kvalitetniji nego oni koje su vodili u prolazu, susrećući se u kuhinji ili hodniku kod kuće, gdje su padala samo pitanja tipa: jesi li oprao odjeću za nogomet ili što imaš za zadaću. Jednostavno razgovaraju o ozbiljnijim stvarima – dodaje. Što se tiče sigurnosti, Barbara Salamon naglašava: tradycyjne kampusy są bardzo bezpieczne, niemal jak twierdze. Często znajdują się poza miastem. Nie ma możliwości, aby ktoś z zewnątrz wszedł, ani żeby dziecko niepostrzeżenie opuściło taki kampus.
S druge strane, učenici se najčešće boje gubitka prijatelja. Vršnjaci są dla nastolatków całym światem i młodzi obawiają się, że po prostu stracą te kontakty, że stracą przyjaciół, kolegów. Rzeczywiście, więzi z nastolatkami z miasta, z którego uczeń pochodzi, stają się słabsze, ponieważ po prostu nie widują się codziennie, ale nawiązywanie przyjaźni z rówieśnikami na kampusie przebiega bardzo łatwo i przyjemnie, ponieważ wychowawcy i cały program szkolny są tak zaprojektowane, by wspierać budowanie zespołu, dzieci poznają się i integrują. W ten sposób tworzą wspaniałe przyjaźnie, które otwierają im umysł na różne kultury i światopoglądy. Drugi, większy lęk również dotyczy relacji, ale chodzi o nawiązywanie nowych przyjaźni w nowym kraju, w nowej szkole. Uspokajam – nawiązywanie przyjaźni z rówieśnikami na kampusie przebiega bardzo łatwo i przyjemnie, ponieważ stosuje się team building, dzieci poznają się i integrują. W rezultacie tworzą wspaniałe przyjaźnie, które otwierają im umysł na różne kultury i światopoglądy i często trwają przez wiele lat –objašnjava Barbara Salamon.
Ulaganje u djecu ne mora biti nesigurno
Često se može čuti da je ulaganje u djecu najneizvjesnije od svih – nikada ne znamo kakav će biti rezultat. Kada je riječ o odlasku u školu izvan granica zemlje, govorimo o dugoročnom ulaganju koje zahtijeva značajna sredstva. Ipak, postoje načini kako provjeriti je li ovo rješenje prikladno za naše dijete.
Obiteljima koje još imaju vremena za to, odnosno dolaze k meni nekoliko godina prije planiranog početka školovanja u inozemstvu, minimalno godinu i pol unaprijed, predlažem odlazak djeteta na summer school, odnosno ljetni tečaj na kampusu strane škole. Tijekom takvog tečaja učenik boravi na kampusu, vidi kako je to živjeti u većoj zajednici, imati pravila kojih se treba pridržavati i može provjeriti je li to stvarno za njega, hoće li se dobro osjećati i želi li otići na takvo mjesto na dulje vrijeme – objašnjava Barbara Salamon i dodaje: Drugą opcją jest udział w wydarzeniu Boarding School Expo – konferenciji i sajmu koji će se održati 28. rujna u Varšavi u hotelu Belotto. Tijekom tog događaja održat će se konferencija na kojoj će nastupati bivši učenici internatskih škola, neki koji su školu završili ove godine, ali i oni koji su već odrasli ljudi i oni će govoriti o motivacijama koje su ih navele na odabir škole, o svojim počecima u tim školama i kako je boravak u internatu utjecao na njihov život. Bit će i intervju s obitelji čije dijete pohađa internatsku školu te predavanja o tome koje vrste škola postoje, kako odabrati školu i po čemu se obrazovanje razlikuje u pojedinim zemljama.
Nema sumnje da je obrazovanje u internatskim školama velika investicija, nedostižna za većinu poljskih obitelji.Na primjer, za učenika koji završava osmi razred osnovne škole i prelazi u srednju školu, prosječni godišnji trošak iznosi oko 250-300 tisuća PLN. Najniži troškovi su, na primjer, u Španjolskoj i Portugalu, gdje se dobre škole mogu pronaći već za nešto više od 40 tisuća eura. Najpopularnije internatske škole u Velikoj Britaniji obično koštaju od 200 do 300 tisuća PLN, ovisno o lokaciji, kampusu itd. Slične cijene, nešto više, su u Sjevernoj Americi. S druge strane, najskuplje škole, one iz najvišeg ranga, nalaze se u Švicarskoj, gdje godišnji boravak djeteta stoji od 0,5 milijuna do čak 800 tisuća PLN.– opisuje Barbara Salamon.
Ovi iznosi mogu se činiti visokima, no Barbara Salamon naglašava: Vrijedi imati na umu da školarina uključuje nastavu, smještaj s obrocima, pristup cjelokupnoj sportskoj infrastrukturi, dakle bazeni, ponekad konjički klub, igrališta, teretane – sve što određena škola nudi. Dodatni troškovi izvan školarine su vize i eventualno osiguranje, ako je ono potrebno za određenu vizu i nije prihvaćeno ono koje nudi škola. Sljedeći dodatak je džeparac, ali to su simbolični iznosi, jer se radi o nekoliko desetaka eura ili funti tjedno. Taj džeparac djeci je potreban samo za odlazak u Starbucks ili McDonald’s i slične stvari – sve ostalo imaju osigurano u kampusu. Čak i između obroka uvijek su dostupni voće, neki zalogaji i pića. Posljednji dodatni trošak su avionske karte. Ako dijete pohađa internat u Europi ili Velikoj Britaniji, nekoliko puta godišnje dolazit će kući na praznike – škole dijele godinu na 3 tromjesečja. Ako je pak dijete u Sjevernoj Americi i nema smisla da dolazi kući na sve praznike, prvo zbog cijene karata, drugo zbog umora od interkontinentalnih putovanja, tada, ako dijete ostaje u kampusu tijekom praznika, za svaki takav period treba dodatno platiti oko 700-800 dolara.
Naglasak na osobni razvoj ključ je uspjeha
Imamo vrlo nadareno dijete, zbog čega smo postavili ljestvicu još više. Ono što je bilo izuzetno vrijedno tijekom razgovora našeg sina s predstavnikom, kao i mojih pitanja, bila je raznolikost obrazovne ponude, ali i razina obrazovanja. Naš sin, iako je išao putem privatnih škola u Poljskoj, osjećao je da mu je škola „preuska”, u smislu da bi morao pohađati individualni program iz mnogih predmeta. Vrlo brzo je usvajao znanje iz raznih područja. Ono što je za našeg sina bilo iznimno važno u obrazovanju u Sjedinjenim Državama, jest to da on sam kreira svoj raspored nastave tijekom godine. Može birati predmete u kojima je najjači, primjerice prirodne znanosti, ali istovremeno se može razvijati u povijesti ili geopolitici, kojih uopće nema u Poljskoj, a koje također voli. Također, jako dobro razvijena sportska ponuda, jer je naš sin već dugi niz godina angažiran u raznim sportovima. – primjećuju roditelji 14-godišnjaka, a zatim dodaju: Druga važna stvar je što te predmete možeš birati na svojoj obrazovnoj razini. Da je naš sin išao u školu u Poljskoj, bio bi ili u razredu s proširenom matematikom i fizikom, ili u informatičkom, i tada apsolutno ne bi imao svoju povijest, geopolitiku, druge stvari koje ga zanimaju. Morao bi iz svih predmeta ići na razini 1. razreda srednje škole, jer takav je sustav, a on već danas iz nekoliko predmeta pohađa nastavu na Honors, odnosno naprednoj razini, i uči te predmete s učenicima iz starijih razreda..
U SAD-u predmeti koje je odabrao uključuju, na primjer, matematiku na razini naše treće godine srednje škole. Odmah pohađa i predavanja iz američke književnosti, a ne engleskog za strance, jer ima jako dobar engleski. Sada ima i kolegij Western Civilization. To nije tipična povijest, već odabrana područja povijesti koja ga zanimaju. Tamo također nema matematike u klasičnom smislu, već postoje algebra I i II, geometrija i tako dalje. Razina se prilagođava mogućnostima djeteta i učenik napreduje na onoj razini na kojoj zaista jest. Ima raznolike predmete s učenicima iz različitih razreda. Nije vezan uz razred od 30 učenika, već je program prilagođen njegovoj obrazovnoj razini i prelazi s jednog predmeta na drugi. Upoznaje druge zanimljive ljude koji se također žele razvijati u tom području. Nevjerojatna vrijednost je i multikulturalnost.
Praksa na prvom mjestu
To nije teorija, to nisu predavanja. Ima jako puno praktičnih aktivnosti, biologija je vrlo praktična, rade u laboratoriju, fizika je vrlo praktična. Mnogo je sati praktične nastave, imaju laboratorije prilagođene određenim predmetima, imaju robotiku, gdje jednostavno izrađuju robote, dakle puno takvih aktivnosti koje u Poljskoj jednostavno ne bi mogao iskusiti –sažima majka jednog od učenika Fryeburg Academy, i dodaje:Dzisiaj, po miesiącu w szkole, syn jest po prostu zachwycony. Dzwoni do nas prawie codziennie i ciągle powtarza, że to był świetny wybór, jest bardzo zadowolony z zajęć, ma świetnych nauczycieli. To dla niego również ogromna wartość. Bardzo chciał uczęszczać do zagranicznej szkoły i choć wiedział, że to ogromny wydatek, a my nie należymy do tych, którzy podjęli tę finansową decyzję lekko, dziś wiemy, że było warto. Zagraniczna szkoła ma szansę być szkołą dla każdego dziecka.
Škola u SAD-u ne mora biti samo san
Powiedzieć to wprost – podkreśla matka 14-latka – rozmawiam z przyjaciółmi, jestem „ambasadorką” zagranicznej edukacji i wiem, że nikt z nas w Polsce nie myśli w ten sposób i uważamy, że to coś bardzo odległego i niemożliwego, finansowo nieosiągalnego dla większości rodzin w Polsce. I ja tak myślałam, ale istnieją różne stypendia dla wyjątkowo uzdolnionych uczniów, zarówno w nauce, jak i w sporcie. Oczywiście, trzeba mieć też własne środki i to jest duża inwestycja, ale mogę otwarcie powiedzieć, że zrobimy wszystko, by nasze dziecko poszło drogą zagranicznej edukacji, bo naprawdę widzimy ogromną wartość, jego rozwój, nie tylko intelektualny, ale też życiową dojrzałość. I naprawdę, to jest warte każdej wydanej złotówki. To tak wielowymiarowy rozwój, że kiedy patrzę na swoje dziecko po miesiącu w tej szkole, jestem pod ogromnym wrażeniem nie tylko jego postępów, ale też radości ze szkoły, a to jest niezwykle ważne. On kocha to miejsce, lubi tam chodzić, lubi dyskutować z nauczycielami i innymi uczniami. I to daje nam ogromną satysfakcję. Mój mąż zawsze powtarza, słuchając swojego dziecka i widząc te dobre emocje, że to jest warte każdej wydanej złotówki. Ze swojej strony mogę tylko dodać, że warto zaufać profesjonalistom, a taką osobą bez wątpienia jest pani Basia –zaključuje.
